ХРОНОЛОГИЈА
16. септембар – У Крагујевцу, у Шареном конаку, рођен је Михаило Обреновић, седмо дете кнеза Милоша и кнегиње Љубице. Крстио га је Мелентије Павловић, архимандрит манастира Враћевшнице.
1825.
Новембар – Кнегиња Љубица се сели у Пожаревац, и са собом води Михаила, Милана и Јелисавету. Кнежевићи ту проводе највећи део детињства.
1826.
Са братом Миланом полази у тек основану Дворску школу за кнежевиће. Први учитељ им је био Аврам Гашпаревић.
1830.
Октобар – Кнежевићи одлазе у Београд, где похађају Велику школу коју води Димитрије Исаиловић. Поред општих предмета, он их је посебно подучавао немачком и француском језику.
1832.
Јануар – По одлуци кнеза Милоша, враћају се у Пожаревац. За новог учитеља одређен им је Георгије Зорић.
1834.
Август – Са мајком и стрицем Јевремом, Михаило одлази у званичну посету видинском везиру Хусеин-паши.
1835.
Након Милетине буне, присуствује званичном измирењу кнеза Милоша и вођа опозиције у Цркви Свете Тројице у Крагујевцу. Доношење Сретењског устава.
1837.
Уз помоћ новог учитеља Константина Раноса почиње интензивније да учи француски језик.
1838.
Септембар – Са мајком прати брата Милана на лечење у Земун, а потом и у Темишвар.
1839.
Април – Враћа се у Србију и сведочи драматичним догађајима који су уследили због сукоба кнеза Милоша са представницима опозиције – уставобранитељима, Аврамом Петронијевићем и Томом Вучићем Перишићем.
13. јун – У очево име потписује унапред припремљену абдикацију коју су кнезу Милошу поднели скупштински депутати на челу са митрополитом, саветницима и министрима. Престо наслеђује његов брат Милан.
14. јун – Како нови кнез, због тешке болести, није био у стању самостално да влада, изабрано је Намесништво, које су чинили Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић и Тома Вучић Перишић.
15. јун – Михаило са оцем напушта Србију и одлази у Влашку. Након свечаног пријема код влашког кнеза Гике у Букурешту, настањују се на имању Обреновића у Херештију.
8. јул – После непуних месец дана владавине умире кнез Милан. Истог дана Савет и Намесништво признају Михаила за новог кнеза.
21. октобар – У Букурешту му турски емисар Недим-ефендија уручује Берат на кнежевско достојанство.
11. новембар – У пратњи кнегиње Љубице, Недим-ефендије и министра финансија Алексе Симића одлази у посету Цариграду, где стиже 26. новембра.
23. децембар – Примљен је у званичну аудијенцију код Абдулмеџида I, који му дарује царски орден и сабљу окићену дијамантима и два коња.
1840.
Фебруар – Приликом опроштајне посете од Султана добија други, већи орден, титулу Светлост и чин мушира (маршала). Уручен му је ферман којим га султан званично проглашава пунолетним и дарује му достојанство Главног Књаза.
10. фебруар – Михаило напушта Цариград и креће за Србију.
Март – После дугог путовања преко Једрена, Пловдива, Софије и Ниша, стиже на тло кнежевине Србије. Неколико дана проведи у алексиначком карантину и Цариградским друмом наставља ка престоници.
14. март – Стиже у Београд где је свечано дочекан, а централна свечаност приређена је испред Кнежевог конака.
17. март – На свечаној седници Народне скупштине, одржаној на Калемегдану, Михаило је званично проглашен за кнеза. Поред царског берата и фермана, прочитана су и два везирска писма о постављењу уставобранитеља Аврама Петронијевића и Томе Вучића Перишића за његове саветнике.
21. март – Од руског цара Николаја I oдликован је Орденом Свете Ане првог степена. Орден му је званично уручен 24. априла.
27. мај – На захтев народа потписује указ о враћању престонице из Београда у Крагујевац.
1841.
Март – Након мисије руског изасланика, барона Ливена, привремено сређује односе са уставобранитељима.
7. мај – На Ливенову сугестију, потписује указ о поновном премештању централне управе из Крагујевца у Београд.
25. јун – Доноси одлуку да се Лицеј, као највиша школска установа, премести у нову престоницу.
28. август – Бројне реформе, чији је циљ био јачање војске, обједињује у посебном акту под називом Устроеније гарнизоног воинства.
19. новембар – Оснива Друштво српске словесности, претечу будуће академије наука.
20. новембар – У част кнежевог имендана, обнавља се рад крагујевачког позоришта. Том приликом премијерно је приказан комад Атанасија Николића Женидба цара Душана, за који је музику писао Јосиф Шлезингер.
21. децембар – Кнез издаје Указ о повећању пореза са 5 на 6 талира. Ова мера изазвала је велико незадовољство у народу и постала главни адут уставобранитељима у политичкој борби против њега.
1842.
30. август – Почиње Вучићева буна против власти кнеза Михаила. Назив је добила по предводнику уставобранитеља, Томи Вучићу Перишићу.
Септембар–Долази до окршаја између кнежеве војске и Вучићевих присталица код Крагујевца, у којем побуњеници односе победу. Након пораза, кнез Михаило доноси одлуку да напусти Србију.
У ноћи између 6. и 7. септембра 1842. прелази Саву на скели код Топчидера и одлази у Земун. Овим одласком завршена је прва владавина младог кнеза.
14. септембар–На народној скупштини изабран је нови кнез Александар Карађорђевић, син вожда Карађорђа.
1843.
Крај претходне и почетак нове године проводи на имању Мацедонија код сестре Савке Николић у Банату.
14. мај–у Новом Саду преминула је кнегиња Љубица. Сахрањена је у манстиру Крушедол.
Август – одлази у Беч код оца.
Крајем новембра одлази у Берлин; пратилац му је био Вук Караџић; упознао је истакнуте немачке историчаре, књижевнике, научнике попут Леополда Ранкеа, браће Грим, Лудвига Конрада Бетмана, Хајнриха Наберта, Георга Хајнриха Перца; учи немачки језик; проучава идеје просветитељства, занимају га принципи владавине, поделе власти, уставног система.
1844.
У престоници Пруске остао је до јуна 1844. године; почео да пише песму Што се боре мисли моје.
22 јун–у Дрездену саставља стихове песме Светски путник.
Почетак јула–борави две недеље у Хамбургу; обилази град Либек, летовалиште Травемунде.
16. јула креће из Хамбурга до острва Хелголанда, борави неколико дана у Амстердаму; на обалама Северног мора настаје песма Молитва књаза Србског Михаила на брегу морском; из Амстердама, преко Хага, Ротердама, Антверпена, Брисела, Келна, Кобленца и Мајнца кнез стиже у Франкфурт.
18. август–креће за Базел, посећује Луцерн и Цирих долази у Трст.
25. новембар–из Трста креће преко Венеције у Болоњу где борави неколико дана; преко Фиренце (децембар 1844) и Рима иде до Напуља.
1845.
Јануар и скоро цео фебруар проводи у Напуљу и Риму.
Крај фебруара 1845. борави у Палерму на Сицилији.
Март–кратак боравак на Малти; повратак у Напуљ.
Почетком марта доноси одлуку да иде у Грчку. Из Напуља креће у Анкону, а одатле бродом за Атину (стиже 10. марта и борави две недеље); из Атине путује у Анкону 26. марта.
Април и мај–путовање преко Болоње, Венеције и Трста, одлазак у Минхен.
Јун–стиже у Беч у кућу у улици Ландштрасе бр. 279; време проводи са оцем одлазећи повремено до бање Баден (јун 1845/септембар 1846); дружење са Вуком Караџићем, Ђуром Даничићем, Бранком Радичевићем; био је мецена српској интелектуалној елити.
1846.
Прву половину године проводи на релацији Беч бања Баден.
Септембaр–креће у Букурешт (стиже 14. октобра) у Влашкој остаје до средине маја 1847; путовао је и до Темишвара.
1847.
Прву половину године проводи на имањима у Влашкој.
10. јун–вратио се у Беч у кућу у улици Леополдштат бр. 579.
Крај јула–путује за Карлсбад, а потом за Маријенбад.
10. новембaр–отпутовао је у Пожун.
26. децембaр–креће на пут у Русију; у Петроград путује преко Варшаве, потом новим путем изграђеним преко Сувалкија, Маријампола, Каунаса и Пскова.
1848.
У Петрограду је примљен у приватну аудијенцију код руског цара Николаја I; посета Зимском дворцу и Ермитажу, посета Царској библиотеци.
Април–одлази у Москву и обилази области у непосредној близини града.
30. април–враћа се у Петроград.
7. мај–опроштајна посета код цара Николаја I и царице Александре Фјодоровне
8. мај–посета код престолонаскедника Александра II Николајевича и Марије Александровне;
9. мај–креће натраг паробродом преко Травемундеа и Либека, а потом железничким везом до Беча.
Док је боравио у Русији револуционарни талас је захватио Европу. По доласку у Беч, у договору са кнезом Милошем, Михаило у креће у Нови Сад. Намера им је била да револуционарна дешавања искористе како би се вратили у Србију.
27. мај–стиже у Нови Сад; због вести да је кнез Милош притворен креће за Загреб.
Јун–долази у Загреб; под јаком пратњом са оцем напушта Хрватску и преко Љубљане стижу у Грац; кнез Милош одлази у Инзбрук, а кнез Михаило у бању Роич (Рогашка Слатина).
Јун-септембар–проводи у бањи Роич; из везе са Словенком Маријом Бергхаус добија сина Вилхелма-Велимира Михаила Теодоровића.
Крај септембра–повратак у Беч где проводи наредних девет месеци и иде на краћа путовања по Аустрији.
1849.
Почетак јула–путује из Беча у Берлин, потом одлази у Хамбург, па на острво Хелголанд, затим у Амстердам, одакле се укрцао на пароброд за Лондон.
Септембар–пут у Велику Британију; у пратњи др Карла Пацека долази у Лондон; посета зоолошком врту, културним установама, коњским тркама;
Октобар–обилази Енглеску и Шкотску: путовао је од Ливерпула до Манчестера првом међуградском железницом на свету; посетио је Единбург, Јорк и Дерби; у Лондон се враћа 11. октобра; паробродом креће у Денкерек, а затим железничком линијом од Лила до Париза.
18. октобар –долази у Париз; град је као културни и уметнички центар оставио снажан утисак на кнеза; добија инспирацију за многе савремене политичке идеје.
1850.
26. фебруар–враћа се у Беч.
Већи део 1850. године проводи на породичним имањима у Влашкој, највише у Херешту.
15. децембар–креће за Беч у који стиже 31. децембра.
1851.
Почетак августа–састаје се са оцем у Пожуну.
Август, септембар, октобар–борави у бањи Фесалау.
Новембар–враћа се у Беч; овде проводи највећи део времена у наредне две године.
1852.
Јул – са кнезом Милошем борави у Паризу.
1853.
Почетак јуна–веридба мађарском грофицом Јулијом Хуњади.
20. јул /1. август–венчање у капели империјалног руског посланства у Бечу; истог дана младенци одлазе на медени месец; прво место које посећују је Раихенау.
Август-септембар–Михаило и Јулија на меденом месецу посећују Салцбург, Верону, Милано, језеро Комо; преко Швајцарске, Бадена, Штутгарта, Минхена и Линца враћају се у октобру у Беч.
Кнез Михаило и кнегиња Јулија до 1856. живе у Бечу; лета проводе у бањама и на путовањима.
1856.
Почетком године купује имање Иванка 14 километара североисточно од Пожуна (данaшње Братиславе). Живот Михаила и Јулије се од 1856. до повратка у Србију већином одвијао на овом имању, са повременим посетама Бечу и путовањима по Аустрији и Европи.
1858.
12. децембар–Светоандрејска народна скупштина упутила апел кнезу
Милошу Обреновићу да се врати у земљу и преузме власт.
1859.
26. јануара 1859. кнез Михаило се након седамнаестогодишњег егзила вратио у Србију, долазак у Смедерево.
21. јануара/ 6. фебруара 1859. године – долазак у Београд са оцем где је приређен свечани дочек.
Мисија Михаила Обреновића код европских сила – кнежевски пар посетио је Беч, Париз, Лондон и Берлин.
10 – 24 септембра – Малогоспојинска скупштина у Крагујевцу
1860.
14/26. Септембра – После Милошеве смрти, његов наследник кнез Михаило Обреновић постаје по други пут кнез Србије.
У оквиру некадашњег крагујевачког Милошевог дворског комплекса подигнут Конак кнеза Михаила.
Састављена влада Филипа Христића.
1861.
6-20 августа – Одржана Преображенска народна скупштина у Крагујевцу.
Састављена влада Илије Гарашанина.
1862.
4. јун – Турско бомбардовање Београда.
4. септембар – Одржана конференција у Канлиџи на којој је одлучено да се поруше тврђаве Соко и Ужице.
Завршена црква Свете Тројице у Горњем Милановцу.
1863.
Дипломатска мисија кнегиње Јулије и министра унутрашњих дела Филипа
Христића у Лондону. Организована завера против кнеза Михаила са седиштем у Смедереву
Здање задужбинара мајора Мише Анастасијевића постаје Министарство просвете, Велика школа и гимназија, библиотека, музеј и седиште Српског ученог друштва Завршена изградња Вазнесењске цркве у Београду.
1864.
Пропаст Великог суда – судије Великог суда осуђене на по три године затвора и десет година губитка грађанских права.
Кнез Михаило Обреновић суспендовао Друштво српске словесности, али је исте године обновио његов рад под називом Српско учено друштво.
Август – Одржана Великогоспојинска народна скупштина у Београду.
1865.
Установљен орден Таковског крста.
Април – Прослава педесетогодишњице Таковског устанка.
У Смедереву саграђен први дворски летњиковац у Србији.
1866.
Организовна завера против кнеза Михаила коју је требало извршити за време војног маневра у Пожаревачком округu.
Прва емисија српских поштанских марки.
Потписан савез са Црном Гором.
Срушена Стамбол капија у Београду.
1867.
Март-април – Добијање градова – управа над утврђењима Београда, Шапца, Смедерева и Кладова уступљена кнезу и српској војсци.
Састанак кнеза Михаила Обреновића са угарским председником владе грофом Ђулом Андрашијем у Иванки.
Учешће Србије на Свесловенској етнографској изложби у Москви.
Септембар-октобар – Одржана Михољска народна скупштина.
Потписан савез са Грчком.
Спроводи се први регулациони план Београда.
1868.
Потписан савез са Румунијом.
Потписана Српско-грчка војна конвенција.
Започета изградња Старог здања у Аранђеловцу.
У лето 1868. започета изградња Народног позоришта у Београду.
Израда првог кованог новца у Србији.
29. маја – Кнез Михаило Обреновић убијен у Кошутњаку.